Sledeću veliku transformaciju u građevinskoj industriji vodiće vlasnici koji koriste BIM za održavanje, stvaranjem povratnih petlji za bolji dizajn, izgradnju i rad.
- BIM je prvenstveno bio alat za projektovanje i izgradnju. Ali BIM i digitalni blizanci počinju da stvaraju beskonačnu povratnu petlju od projektovanja do rada, gde će operativni podaci pružati informacije za naredne projekte kako bi osnažili održivu budućnost.
- Vlasnici više neće biti skrajnuti: Oni vode sledeću transformaciju i biće potrebno da im se sa svakim izgrađenim objektom isporuči digitalni blizanac.
- Platforme će pokretati ovu petlju povratnih informacija.
Dolazi do velikih poremećaja u arhitekturi, inženjeringu i građevinarstvu, a pokrenuće ih vlasnici zgrada i infrastrukture. Ova paradigma ima smisla jer vlasnici nesrazmerno plaćaju fragmentaciju u industriji i zbog suočenosti sa rastućim zahtevima najviše su podstaknuti da povećaju efikasnost i održivost.
Zamislite ovo: Arhitekte, inženjeri i izvođači sarađuju u zajedničkom okruženju za podatke kako bi napravili objekat koji ima otvorene sisteme i čija je izgradnja olakšana korišćenjem BIM (building information modeling) tehnologije. Taj digitalni model predali su vlasniku zajedno sa fizičkim objektom. Ali saradnja tu ne prestaje.
Taj digitalni blizanac generiše korisne uvide kako bi vlasnik mogao da optimizuje operacije i informacije iz stvarnog sveta i ih prenese arhitektama i inženjerima kako bi im pružio informacije za buduće projekte. Ovo još uvek nije norma, ali je kratak pregled u ono što dolazi.
BIM građevinskoj industriji omogućava besprekornu saradnju jer spaja različite ljude, alate i softvere u jedan izvor pouzdanih informacija. Otvorio je put digitalnim blizancima i platformama – objedinio okruženja koja centralizuju podatke. Ali BIM tehnologija u velikoj meri favorizuje projektovanje i izgradnju, ostavljajući nakon završetka izgradnje neiskorišćene vredne podatke. Međutim, šta ako se podaci tu ne zaustavljaju? Šta ako se platforme prošire na rad objekta i dalje od toga?
Vlasnici i operativci shvataju koristi BIM tehnologije za održavanje, najavljujući novu eru izgradnje. Uskoro će digitalni blizanci prikupljati informacije tokom celog životnog ciklusa objekta i vraćaće se nazad arhitektama i inženjerima, stvarajući petlju povratnih informacija zasnovanu na podacima koji daje efikasnije i održivije rezultate.
Postavljeni su temelji transformacije
Svaka transformacija u građevinskoj industriji ima katalizator. Prvo su računari omogućili kompjuterski potpomognuto projektovanje (CAD). Zatim je BIM tehnologija omogućila međufunkcionalnu saradnju. Sledeći je bio cloud koji je doneo revoluciju u tokovima rada – trend koji se ubrzao tokom pandemije. A sada je industrija na ivici sledećeg poremećaja: petlji povratnih informacija o podacima koje pokreću platforme.
Tri katalizatora pokreću ovu promenu:
1. Zahtev za promenom
Trinaest hiljada zgrada treba da se sagradi da bi se prihvatilo globalno stanovništvo za koje se predviđa da će do 2050. godine brojati 10 milijardi ljudi. A održivost treba da bude glavni prioritet pošto su izgradnja i rad zgrada odgovorni za 30% globalnih emisija gasova zaslužnih za efekat staklene bašte, što doprinosi smanjenju prirodnih resursa i povećavanju broja ekstremnih vremenskih pojava.
2. Promene u poslovanju
Priroda poslovanja se menja. Rad na daljinu će se održati, a projektovanje i izgradnja sve više usvajaju hibridne modele poslovanja. Više ljudi želi da iskoristi podatke za bolje rezultate, kao što su fleksibilnost u operacijama za rekonfigurisanje zgrada i primena podataka o korišćenju prostora za naredne projekte. Sve više ljudi pronalazi kreativne načine da integrišu tehnološka rešenja i vlasnici postaju sve više uključeni u procese projektovanje i izgradnje.
3. Ubrzanje digitalne tehnologije
Sa ubrzanim usponom tehnologija kao što su veštačka inteligencija, mašinsko učenje, digitalni blizanci i metaverzum, građevinska industrija se sprema za sledeći poremećaj. Veštačka inteligencija, na primer, ide ruku pod ruku sa proširenom stvarnosti, koja već ima primenu u projektovanju, izgradnji i radu.
Kada će se desiti ta transformacija? Već je počela. Ko će je voditi? Vlasnici i operativci.
Vlasnici kao šampioni transformacije
Arhitekte i izvođači dugo koriste BIM tehnologiju kao podršku za specifične zadatke i svrhe. Na primer, građevinske kompanije stvaraju 3D modele za detekcije sudara i specifikaciju projekta. Ali njihove potrebe su veoma različite od onih od vlasnika i operativaca koji se decenijama bave svakodnevnim funkcionisanjem objekata.
Uobičajeno je da operativni timovi primaju samo analogne podatke o projektu, kao što su dvodimenzionalni planovi ili USB disk sa fajlovima – fragmentirane, statičke informacije koje nisu u stanju da generišu dalje uvide. Umesto toga, potreban im je digitalni blizanac.
Digitalni model objekta daje vlasnicima 4 stvari koje žele:
1. Da steknu uvid i daju doprinos tokom faza projektovanja i izgradnje korišćenjem digitalnog modela, gde pomoću kontrolne table mogu da razumeju projekat.
2. Da prate operacije u realnom vremenu kako bi donosili bolje odluke.
3. Da ponovo koriste operativno znanje za planiranje svog narednog projekta.
4. Da imaju u digitalnom obliku sve podatke o novom ili preuređenom objektu koji su od prvog dana rada spremni za upotrebu.
Rešenje za digitalne blizance kao što je Autodesk Tandem pruža vlasnicima više uticaja ranije u toku procesa projektovanja. Mogu da preciziraju svoje željene rezultate i organizuju informacije na način koji podržava njihove ciljeve, kao što je optimizacija prostora ili praćenje potrošnje energije. Ove ciljeve pokreće ono što je potrebno od arhitekata i inženjera za digitalni model, kao što su specifične tabele ili grafikoni nivoom detalja koji je potreban za dugoročno upravljanje objektom.
BIM za pametnije objekte i bolje odluke
Cilj korišćenja BIM tehnologije za upravljanje objektima je bolje razumevanje objekta i sticanje mogućnosti da se nadgledaju performanse putem 3D vizuelizacije i analitike u realnom vremenu. Na primer, digitalni blizanac zasnovan na BIM tehnologiji tačno može da pokaže gde se, radi bržeg reagovanja u hitnim slučajevima, nalaze glavni ventili i vizuelno prikaže sobnu temperaturu, tako da vlasnici mogu da prilagode potrošnju energije za osnovu popunjenosti kapaciteta.
Sa internet stvarima (IoT), veštačkom inteligencijom i senzorima koji hvataju milijarde tačaka podataka, taj digitalni blizanac postaje dinamičan, konstantno prima nove uvide, pa vlasnici mogli da donose bolje odluke za smanjenje operativnih troškova i dekarbonizaciju.
Ovi digitalni modeli su dvosmerni. Vlasnici mogu da koriste modele za planiranje i izvođenje operacija, kao i da vide digitalni blizanac u integrisanim sistemima za upravljanje radnim mestima kao što je Archibus kompanije OFFICE + SpaceIQ, koji obuhvata sve procese povezane sa upravljanjem objektom, što uključuje informacije o održavanju, sisteme zgrada, radne karte i energetske performanse.
Ovi podaci se onda vraćaju u BIM, održavajući aktuelnost digitalnog blizanca. Izazov je u tome što ove informacije nisu mapirane, ali će BIM priložiti IWMS informacije fizičkom prostoru pomoću geolokacije. Na primer, karte održavanja će biti organizovane po oblastima u objektu, što će smanjiti put koji radnik treba da pređe.
Korišćenjem stalno ažuriranog digitalnog blizanca, vlasnik može da razume tekuće operacije u odnosu na istorijski kontekst objekta. Svi ovi povezani podaci daju sliku koja može da pomogne eliminisanju viškova, prerada i pogrešne komunikacije. Osamdeset procenata vrednosti objekta se generiše kada je u funkciji. Dodavanjem operativnih podataka – kao što su informacije o eksternim i geoprostornim sistemima, sistemima zgrada i infrastrukture – stvara se sofisticirani skup podataka sa ciljem da vlasnici donose bolje odluke, a arhitekte i inženjeri da prave bolje projekte.
Zatvaranje petlje: Od operacija nazad na projektovanje
Kada su povezani, podaci stvaraju narativnu nit koja priča priču o objektu. Trenutno je većina tokova rada u građevinskoj industriji fragmentirana i zasnovana na datotekama, a one su pre kao kratke priče nego romani.
Kada arhitekte započinju novi projekat, oni često nemaju referentni okvir kako će se njihov dizajn ponašati. Na primer, da li su prozori efikasni kao što je procenjeno? Ali sa punim pristupom istoriji objekta, oni mogu da prave energetski svesnije izbore za naredni projekat.
Okruženje sa zajedničkim podacima povezuje sve delove, od projektovanja do rada i ponovo nazad, olakšavajući horizontalno kretanje kroz životni ciklus. Kada se to dogodi, arhitekte mogu da koriste generativni dizajn programa kao što je Autodesk Spacemaker da uporede stvarni svet i svet dizajna, dodajući podatke o stvarnim performansama u svoj sledeći digitalni model.
U međuvremenu, alat kao što je Archibus može da snima i nadgleda podatke godinama nakon što je objekat u funkciji. Vremenom se ti podaci, ugrađeni u digitalni blizanac, mogu vratiti u fazu planiranja. Na primer, korisnik zgrade koji živi ili radi u nekom prostoru može da otkrije da su funkcija i položaj prozora nepraktični. Vremenom, upravnik objekta beleži više pritužbi i zahteva za održavanjem, koji se čuvaju u digitalnom blizancu.
Ranije, arhitekta koji je projektovao prostor ne bi znao za problem jer nije bilo načina da se prikupe te digitalne povratne informacije posle završetka izgradnje i tokom rada objekta. Ali sa povratnom petljom informacija od upravljanja objektom nazad do BIM-a, taj arhitekta neće dva puta napraviti istu grešku.
U ovoj narednoj eri, arhitekte, inženjeri, izvođači i vlasnici-operativci koristiće platforme da prenesu uvide iz sveta dizajna u izgrađen svet i ponovo u svet dizajna. Razmišljajte o tome kao kad jedna generacija prenosi svoju mudrost sledećoj, kako bi osnažila održivu budućnost i stvorila bolji svet.
Izvor: teamCAD
