U Velikom egipatskom muzeju istorija susreće softversko modelovanje 21. veka

U ovom članku:
U Velikom egipatskom muzeju istorija susreće softversko modelovanje 21. veka

Pogledajte kako Veliki egipatski muzej koristi softver za modelovanje 21. veka da bi se rešili složeni konstrukcijski problemi i bezbedno postavili neprocenjivi antikviteti.

Konstruisanje Velikog egipatskog muzeja u Kairu podrazumevalo je suočavanje sa složenim izazovima oko bezbednog postavljanja neprocenjivih antikviteta. Lasersko skeniranje i 3D modelovanje su korišćeni za dokumentovanje skoro 100.000 artefakata muzeja koji prate egipatsku civilizaciju od praistorije do grčko-rimskog perioda.

Realizacija složenog, ekološki prihvatljivog dizajna zgrade bio je podvig postignut korišćenjem BIM tehnologije za koordinisanje više od 150 podizvođača i 5.000 radnika na gradilištu.
U januaru 2018. godine, ljudi su se skupili u Gizi u Egiptu da gledaju kako se granitna statua Ramzesa II, teška 83 tone i viša od 9 metara, prevozi na dve prikolice od privremenog skladišta do visokog atrijuma novog Velikog egipatskog muzeja. Muzej treba da bude otvoren 2023. godine, više od 20 godina nakon što je pokojni egipatski predsednik Hosni Mubarak položio njegov kamen temeljac.

3.200 godina stara statua faraona, koji se smatra za jednog od najmoćnijih u drevnom Egiptu, putovala je od kamenoloma u Asuanu do hrama Ptah u 13. veku pre nove ere, kroz viševekovni nestanak do ponovnog otkrića 1820. godine, tokom arheološkog iskopavanja italijanskog egiptologa Đovanija Batiste Kavilja. Statua je pomerena sa trga Bab Al-Hadid u Kairu do muzejskog kompleksa u Gizi, gde je restaurirana i čuvana sve do 2018. godine dok nije postala deo stalne muzejske kolekcije.

Prevoz i ugradnja neprocenjivih antikviteta su dugo bili izazov, ali je digitalna tehnologija u usponu učinila da proces bude efikasniji i donekle manje rizičnim. Pre nego što je doneta u muzej, statua Ramzesa II je laserski skenirana kako bi se generisao 3D model — kao i mnogi od skoro 100.000 artifakata koji prate civilizaciju Egipta od praistorije do grčko-rimskog perioda, uključujući celu kolekciju artifakata iz grobnice kralja Tutankamona.

Firma Orascom iz Kaira vodila je izgradnju muzejskog kampusa, vrednosti 1 milijardu dolara i 500.000 kvadratnih metara, koji je sada najveći arheološki muzej na svetu. Orascom je sarađivao sa egipatskim Ministarstvom za turizam i antikvitete i građevinskom grupom Besix iz Brisela. Orascom je koristio laserske skenere da generiše komplet digitalnih tačaka (poznat kao oblak tačaka) Ramzesa II u softveru Autodesk ReCap Pro. Ovaj oblak tačaka je uvezen u Autodesk Revit da bi se digitalno rekonstruisalo prekrivanje statue mrežom koja bi mogla da se da postavi unutar većeg BIM modela koji opisuje ceo muzej.

Rano modelovanje pristupa statui, svedeno na inče, osiguralo je njen siguran prenos u atrijum, u specijalno napravljenom metalnom kavezu. Tamo će živeti pod prošarenim svetlom, ispod dramatičnih oplata od čeličnih rešetkastih greda i krova od belog betona.

„Statua je stara hiljadama godina, pa je veoma nežan komad“, kaže Kaled El-Said, potpredsednik kompanije Orascom, koji u kompaniji vodi odeljenje za ljudske resurse i IT. „Kada imate model na mestu to dosta pomaže u manevrisanju i postavljanju. Takođe, kada je tu usred svega, želite da budete sigurni da ne blokira druge aspekte iskustva koje pruža izložba.“
Ramzes II je samo jedan od elementa gde je Veliki egipatski muzej prigrlio tehnologiju. Korišćenje softvera za modelovanje zgrada iz 21. veka je bio ključ da se integrišu – pozicioniranje, orijentacija, prostorna geometrija, upotreba materijala i osetljivost životne sredine na Giza plato, koji se prostire samo 19 kilometara od Kaira i 1,6 kilometara od drevnih piramida faraona Kufua, Kefrena i Menkora.

Sa željom da se ugosti 5 miliona posetilaca svake godine i oživi regionalni turizam, koji je poslednjih godina u opadanju, u objektu će nalaziti izložbene galerije, oblast za decu, konferencioni centar sa 3D biskopom, maloprodajni objekti, biblioteka i 10 restorana. Najveći deo programa čine otvoreni prostori koji obuhvataju trgove, izložbe i mnogo parkova i bašti. Poseban prostor za izložbu sadržaće 4.600 godina star drveni čamac ili solarni čamac, za koji stručnjaci sugerišu da je „možda bio deo flote faraona Kufua u životu“ ili „je bio projektovan da vaskrsnulog kralja nosi nebom nakon njegove smrti“, sudeći po magazinu Smithsonian.

Turizam ima najveći potencijal za rast i najveći uticaj na ekonomiju“, kaže Osama Bišai, direktor kompanije Orascom Construction, opisujući projekat u YouTube videu koji je napravila Oxford Business Group. „Smatram da je vreme da Egipat ima sjajan dom za svoju civilizaciju.“

Vizualizacija, prostorna analiza i proizvodnja

Arhitektura često razmatra kontekst svog okurženja, ali ulozi se povećavaju sa spomenicima ovakvog istorijskog i kulturnog značaja. Modelovanje korišćenjem softvera Revit and BIM 360, orijentacija muzeja vizuelno povezuje prošlost i sadašnjost, uokvirujući vidik od spoljašnih zidova muzeja do vrhova tri piramide u Gizi – skoro da su objekti rođeni sinhronizovano iz crteža sa jednom perspektivom sa zajedničkim nedogledom.

Šehab Šenouda, izvršni direktor projektnih metoda i kontrole u kompaniji Orascom, opisuje jednu galeriju koja pruža pogled na tri piramide u „jednoj homogenoj slici“, kao da su daleki produžetak samog muzeja. Stvara se „kompletan pogled na tri piramide, kao da su tri piramide deo muzeja“, dodaje El Said – i to je takođe tehnička karakteristika koja bi bila skoro nemoguća korišćenjem tradicionalnog geodetskog merenja.

Objekat ogromnih razmera i zakošenih trouglastih oblika, koji podražava piramide u Gizi, dizajnirala je kompanija Henegan Peng Architects, koja je odabrana između 1.557 prijavljenih na internacionalnom projektnom konkursu na kome su odlučivali egipatsko Ministarstvo kulture i UNESCO. „Ono što je vodilo jedinstveni arhitektonski dizajn je odabir glavne tačke – a to je muzej“, kaže Šenouda. Projektuje se na tri piramide, sa određene tačke, zrak svetlosti koji sija kroz muzej čak do piramida.

Ogroman beli betonski krov, sa pločama nalik na škrge, dužine do 40 metara, zahtevao je bešavne veze između konstrukcijskih čeličnih greda, spojeva i oplata za smeštaj specijalno mešanog betona francuskog proizvođača LaFarge.

„Kada imate trouglasti oblik, kao što je ovaj, u tri dimenzije nemate forme koje se ponavljaju, već svaka ploča ima drugačiju geometriju“, kaže Šenouda. „Moramo da napravimo specifičnu oplatu i armaturu, red po red. Ništa se ne ponavlja.

Korišćenjem softvera Autodesk Dynamo, tim je sastavio prilagođene skripte za automatizaciju modelovanja suptilnih iteracija ovih elemenata. Više od 283.168 kubnih metara vrućeg izlivenog betona u asimetrične oplate, stvorilo je kaskadnu liniju krova, naglašenu sa 30 metara visokim uskim stubovima koji opasuju veliko stepenište.
Ventilisani betonski krov i fasada takođe smanjuju toplotnu provodljivost, osiguravajući da galerije mogu prirodno da se održe na 22℃, čak i kada temperatura na spoljašnjim površinama na vrhuncu letnje vrućine dostiže vrelih 65℃. „Zamislite količinu energije koja se štedi da se ovo klimatizuje“, kaže El-Said. „Naravno, postoje klima uređaji, ali smanjujete električno opterećenje i sve što ide uz to. To je ključni element aspekta zaštite životne sredine koje sadrži dizajn ovog projekta.“

Kompleks karakteriše i složena stanica za nadgledanja kvaliteta vazduha koja je povezana sa Nacionalnom mrežom za kontrolu industrijskih emisija Agencije za zaštitu životne sredine, koja prikuplja podatke koji doprinose procesu kontrolisanja zagađenja, koji je usklađen sa lokalnim zakonima za zaštitu životne sredine. Mnogi građevinski materijali su kupljeni i proizvedeni na lokalnom tržištu, a mehanička oprema i električni uređaji su odabrani na osnovu njihove uštede energije kako bi odgovorili zahtevima održivosti.

BIM i 3D projektna koordinacija

Završni potez na projektu je bila koordinacija informacija u timu koji ukljičuje 150 podizvođača i 5000 radnika na gradilištu preko skoro 800 metara dugačkog kampusa. BIM 360, predstavljen kao zajedničko okruženje za podatke, uveden na sredini izgradnje, doneo je efikasnost dugotrajnom procesu utvrđivanju opsega. El-Said kaže je nekada zahtevao da modeli podizvođača budu ručne pregledani i odobreni od strane Besix-Orascom zajedničkog internog BIM tima pre nego što podizvođači mogu da izdaju crteže za proizvodnju. Dostupan interfejs je ubrzao projekat koji se pravio dve decenije i već značajno kasnio zbog dve političke revolucije i pandemije COVID-19.

U suštini, 3D okruženje je korišćeno kao virtualna replika ili digitalni blizanac, fizičkog pejzaža. Prikazujući ažuriranja u realnom vremenu u uslovima „kao što su izgrađeni“ u zajedničkom interfejsu zasnovanom na cloud tehnologiji, BIM 360 je pomogao različitim timovima da pristupe datotekama i koordinišu radnim tokovima.

Sve u svemu, deljeni model je zabeležio više od 1.000 zahteva za izmenama; 4.000 zahteva predmera; 12.000 ekstrahovanih zahteva za informacijama; 45.000 ekstrahovanih crteža u fazi izrade. BIM je takođe korišćen da označi potencijalne sukobe između HVAC, električnih i vodovodnih sistema, smanjujući ukupne (MEP) naloge za prepravku na manje od 5%, sa minimalnom stopom sukoba.
Modelovanje pomaže u cikličnoj izgradnji“, kaže Šenouda. „Nabavke možete obaviti ručno, ali na projektu ove veličine, sa promenama koje se svakodnevno dešavaju , sigurno da će biti grešaka. Ako se podaci oslanjaju na jedan izvor tačnih informacija koji uključuje blagovremene izmene i doprinose podizvođača, to pomaže da zaista efikasno radite.“

Izvor: teamCAD

Facebook
Twitter
LinkedIn
WhatsApp