Digitalni blizanci će kompanije koštati vrtoglavih 89 milijardi dolara do 2028. godine. Ovih pet digitalnih blizanaca objašnjavaju zašto je tako.
- Usvajanje tehnologije digitalnih blizanaca naglo se ubrzavalo tokom pandemije.
- Mogućnost poboljšavanja virtuelnih modela podacima iz realnog vremena omogućava kompanijama da predvide probleme i precizno podese dizajn.
- Tržište u vidu tehnologije digitalnih blizanaca ima godišnju putanju rasta od 42,7%. Ovih pet primera objašnjavaju zašto je tako.
Kako da upravljate sistemima, održavate ih ili popravljate kada vam nisu na dohvatu ruke? To je problem koji je skoro ceo vek mučio inženjere. Sada, tehnologija ima odgovor: digitalne blizance.
Kao što ime sugeriše, digitalni blizanci su virtuelna prezentacija fizičke imovine – živa replika složenih sistema, proizvoda ili građevinskih struktura, stvorena integrisanjem modela koji su napravljeni procesom dizajniranja na osnovu podataka iz ugrađenih senzora i sistema. Digitalni blizanac je više od modela, u njemu se ogledaju stvarne osobine stvarnog objeketa u realnom vremenu.
Rezultat je most između fizičkog i digitalnog koji pojašnjava kakav učinak imaju komponenta, prostor, pa čak i portfolio nekretnina. Pomoću digitalnog blizanca, ne samo da možete da vidite kada je zaglavljen lift u zgradi, nego čak i da znate koji deo treba da se zameni, mapirate najbolje alternativne pravce za stanare i predvidite kada će redizajn biti neophodan. Nivo uvida ide od toga kako pojedini proizvodi funkcionišu pod različitim opterećenjem do toga kakva je interakcija između svih podeljenih sistema.
5 načina na koje digitalni blizanci menjaju svet
Tokom pandemije, rada na daljinu, zatvaranja zgrada i socijalne distance mogućnost praćenja i upravljanja sistemima sa daljine postala je neka vrsta supermoći. Istovremeno, tehnologija digitalnih blizanaca je postala dostupnija i jednostavnija za korišćenje. Ne čudi što je studija kompanije Grand View Research predvidela da će troškovi za tehnologiju digitalnih blizanaca do 2028. godine dostići 89 milijardi dolara, što je podstakao godišnji rast od 42,7%.
Ovih pet sjajnih primera pokazuju da je 2020. verovatno početak decenije digitalnih blizanaca.
1. Zaštita gradova od bujičnih poplava
Kada klimatske promene svake godine izazivaju ekstremne vremenske uslove „koji se dešavaju jednom u sto godina“, šta bi gradovi trebalo da urade? Nasleđena gradska vodena infrastruktura nije opremljena da izdrži stalni nalet pljuskova i mećava. Zamena starih postrojenja za vodu, tankova, rezervoara i cevi traje godinama, čak i decenijama.
U kompaniji Veolia Water Technologies, digitalni blizanci doprinose stvaranju novih načina da se gradovi pripreme za neočekivano. Zajedno sa analizom predviđanja pomažu da se poboljša modelovanje poplava i učini da dizajn drenaže bude održiviji, a resursi optimizovani. To omogućava kompanijama za vodosnabdevanje da poboljšaju upravljanje gradskom vodovodnom mrežom. Mogu da optimizuju postojeće resurse dok grade nova postrojenja koja obuhvataju snažne mere za otpadne vode i odbranu od vremenskih prilika.
2. Rešavanje zagonetke novog aerodroma u Hong Kongu
Da bi se pripremio za zahteve budućnosti i jačao status svetskog centra za avijaciju, aerodrom u Hong Kongu je usred velikog remonta. Ali povećanje prostora i kapaciteta pisti na aerodromu nije baš jednostavno. Ne možete samo da ugasite terminale ili zamolite ljude da čekaju dok vi vršite pripreme i započinjete gradnju. Složenost projekta dovela je do toga da BIM (Building Information Modeling) bude neophodan inženjerima iz kompanije Leighton Asia, koja vodi projekat, jer omogućava da svaka faza napreduje u skladu sa rasporedom, sa minimalnim remećenjem standardnih operacija koje se odvijaju na aerodromu.
Kada se projekat završi, tim namerava da transformiše svoj rad u punopravnog digitalnog blizanca i da u njega uključi podatke iz realnog vremena. To je inovacija koja je rezultirala promenom načina razmišljanja unutar projektnog tima: informacije koje prikupe na licu mesta članovi tima sada vide kao podatke koje mogu da analiziraju i koriste kako bi procenili izvodljivost svog rada, čak i posle izgradnje aerodroma.
3. Pravljenje građevinskog materijala od otpada ostalog posle rušenja
Uzimanje materijala iz starih zgrada i njihovo recikliranje za ponovnu upotrebu može biti skup i dugotrajan proces. Građevinska industrija je napravila impresivne korake u recikliranju građevinskog materijala kao što je čelik, ali mnogo je teže druge ostatke starog objekta pretvoriti u nešto korisno. Čak i mali objekti sadrže izobilje komponenti i materijala. Izdvojiti ih i odlučiti šta može ponovo da se koristi je veliki posao. Pravljenje listi i merenje svega samo je početak. Za svaki deo mora da se proceni da li je otrovan ili koliki mu je ugljenični otisak. Ponekad je direktno odlaganje jedina opcija.
Tako obiman posao otežava arhitektama i građevinskim firmama da zelene ambicije pretvore u stvarnost. Sada, nova usluga švedske kompanije White Arkitekter koristi BIM podatke kako bi pomogla industriji da preskoči važnu prepreku na putu ka kružnoj ekonomiji. Usluga ReCapture kompanije White Arkitekter pomoću dronova i laserskog skeniranja unosi u katalog komponente zgrade i procenjuje njihov potencijal za ponovno korišćenje, što može da olakša razvoj digitalnog blizanca.
4. Održivost proizvodnje papira
Korišćenje digitalnih alatki za proizvodnju veće količine papira deluje protivno zdravom razumu, ali za domaćinstva su papirni ubrusi i toalet papir jedina rešenja. Na početku pandemije, kombinacija panične kupovine i potrebe da se površine stalno brišu dovela je proizvodnju papira do maksimuma. Za proizvođače papira i kompanije čije mašine opremaju te fabrike, digitalni blizanci su postali neophodan alat da bi se izašlo u susret povećanim zahtevima za proizvodima od papira za domaćinstvo.
Specijalističkom proizvođaču mašina, kompaniji ANDRITZ, digitalni blizanci omogućavaju da napravi bolje mašine za proizvodne linije koje optimizuju proizvodni proces papira, štede resurse i predviđaju probleme u proizvodnji i lancu isporuke i pre nego što se dogode.
5. Upravljanje najvišom zgradom u Švajcarskoj
Glavne zgrade farmaceutske kompanije Roche dominiraju horizontom švajcarskog grada Bazela. Ove kule bliznakinje imaju suženi stepenasti dizajn i dostižu 178 i 205 metara visine. Kula 1 je već otvorena, a za maj 2022. godine zakazano je otvaranje Kule 2. Tokom celog projekta su digitalni modeli bili važna alatka za saradnju. Okupili su klijente, arhitekte, glavnog izvođača radova i druge izvođače oko jednog izvora digitalnih informacija o projektu.
Arhitekte i inženjeri u švajcarskoj kompaniji Herzog & de Meuron otkrili su da zainteresovane strane lakše prihvataju nove ideje i predloge zahvaljujući mogućnosti da svima priušte virtuelnu turu po digitalnom modelu zgrade, čak i tokom izgradnje. Kada zgrada bude završena, njen digitalni blizanac može da se koristi za zadatke predviđanja održavanja. Liftovi su opremljeni senzorima, pa ukoliko sistem primeti neregularnost, započinje test. Podaci iz realnog vremena u virtuelnom modelu takođe mogu da se koriste za praćenje potrošnje struje i vode.
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
Izvor: TeamCAD
