Japan je jedna od najurbanizovanijih nacija na svetu, više od 91% njegovih stanovnika živi u gusto naseljenim gradovima. Velika potražnja za dugoročnim stanovanjem u urbanim sredinama kombinovana sa nedostatkom raspoloživog zemljišta predstavlja jedinstvene izazove za japansku industriju stambene izgradnje – izazove koje je teško prevazići korišćenjem tradicionalnih metoda za projektovanje.
Zbog toga kompanija Daiwa House Industry, jedna od najvećih građevinskih firmi u Japanu i specijalista za industrijalizovano stanovanje, razvija prilagođene sisteme koji koriste generativni dizajn kako bi optimizovali zgrade na malim parcelama, u skladu sa obrascima urbanizacije u ovoj državi.
U japanskom poslovanju sa stambenim kompleksima, planovi se crtaju ručno da bi prikazali kako zgrada na najbolji način može da iskoristi imovinu vlasnika. Pošto je prostor u ovoj ostrvskoj državi ograničen, maksimalna efikasnost u urbanom stanovanju je ključna.
„Za stambene komplekse kao što su stambeni blokovi veoma je važno da zgradu postavimo na dostupno zemljište“, kaže Takaši Jamasaki, menadžer odeljenja za informacione sisteme kompanije Daiwa. Takođe, predlog mora da zadovolji obavezu vlasnika zemljišta da doprinese zajednici. Profit nije jedini cilj.
Direktor projekta Masaja Harita je u početku bio skeptičan prema radu sa automatizovanim alatima za dizajn. „Drugi u našoj kompaniji su pokušali da koriste automatizovana rešenja za dizajn, ali sam osetio njihovu frustraciju zbog težine implementacije“, on kaže.
Ali Haritina percepcija se promenila nakon što je video rad drugih kompanija koje koriste generativni dizajn. „Video sam primere kako Autodesk koristi tehnologiju generativnog dizajna da postavi svoje kancelarije, kao i rad holandske kompanije Van Wijnen i shvatio sam da bi to moglo i nama da uspe“, on kaže. „Bio sam iznenađen novim pristupima koje su koristili.“
Tokovi rada generativnog dizajna su korišćeni u integrisanju, proceni i izvođenju dizajnerskih mogućnosti za preuređenje MaRS Innovation District u Torontu, gde je kompanija Autodesk napravila kancelarije i istraživačke laboratorije 2015. godine.
Zaposleni su dali informacije o načinima rada i rasporedima koji su voleli da koriste. Postavljeni su merljivi ciljevi koji će podržati stilove rada, obezbediti laku interakciju, eliminisati sa radnog mesta ometajuće elemente, dovesti prirodno svetlo i nuditi dobar pogled.
Oslanjanjem na više hiljada dizajnerskih opcija stvoreno je inovativno radno mesto u kojem zaposleni mogu da rade najbolje što mogu. Inspirisana time, kompanija Daiwa House je pomoću Autodeska započela je plan razvoja prilagođenog generativno dizajniranog rešenja.
Pristup generativnog dizajna je da iz prirode uzme detalje i razvije ih prema različitim upotrebama. Arhitekte i inženjeri unose parametre – kao što su ciljevi dizajna, materijali, načini proizvodnje i ograničenja troškova – koji se koriste da bi brzo generisali ogroman broj mogućih dizajnerskih rešenja.
Tokovi rada generativnog dizajna kompanije Daiwa zamenili su zastarele metode sistemima koji se bolje bave komplikovanim procesom izgradnje stanova. Predlozi moraju biti dostavljeni kupcima brzo i blizu završne faze dizajniranja.
Kada se prihvaćen predlog prosledi od prodajnog do projektnog tima, važno je da samo minimalne promene moraju da se naprave. U trenutnom toku rada kompanije Daiwa, potrebno je do pet dana da se napravi dizajn iz prihvaćenog predloga. Novi sistem može da pojednostavi ovaj pristup. „Kada bi naše prodajno osoblje moglo da koristi ovaj alat, brže bi mogli da sami proizvedu rezultate kada je potrebna prezentacija za klijenta“, kaže Jamasaki.
Sistem koji se trenutno razvija podržaće prodajne i dizajnerske timove. „Naš prvi cilj je bio da integrišemo ostvarenu funkcionalnost u sistem koji je pristupačan našem prodajnom osoblju“, kaže Harita. „Onda bismo imali mogućnost da delimo ove nekada nezamislive inovativne planove kreirane za naše klijente. Idealan ishod je pružanje nekoliko obrazaca dizajna, od kojih su neki neočekivani.“
„Izrada planova na konvencionalan način vodi do konvencionalnog dizajna“, dodaje Harita. „Rezultat su zgrade koje, kada se završe, nisu ni po čemu izuzetne. Generativni dizajn razbija ovaj šablon tako što nudi mogućnosti koje na pozitivan način odstupaju od konvencija. Mislim da je u tome najveća privlačnost tehnologije.“
Mogućnost da se lako naprave planovi takođe bi mogla da pomogne klijentima da razumeju šta ne treba da se radi. „Do sada smo samo mogli da pokušamo da objasnimo klijentima zašto određeni dizajn ne bi funkcionisao, ali sada možemo da im pokažemo u specifičnim vizuelnim uslovima“, kaže Harita. „Smatram da nam omogućava da bolje razumemo svoju poziciju i zadovoljimo radoznalost klijenta. U našem trenutnom toku rada, previše je teško ići do kraja i praviti neizvodljive planove samo da bismo klijentima pokazali šta ne može da se uradi.“
Kompanija Daiwa bi potencijalno mogla ovaj sistem da koristi kao efikasan alat za obuku zaposlenih. „Naš trenutni program razvoja za novo prodajno osoblje je skup, radno intenzivan i dugotrajan“, kaže Harita. „Mislim da pomoću ovih alata koje razvijamo možemo da značajno smanjimo opterećenje vezano za obuku. To znači da će ovaj projekat biti posebno koristan našem mlađem osoblju.
Zahvaljujući ovim alatima, tamo gde se neki zaposleni ranije suočavao sa preprekama u sticanju daljeg znanja i veština, sada će imati pristup informacijama na visokom nivou i moći će da se fokusira na to kako da ih na najbolji način predstavi i koristi.
Izvor: teamCAD
