Cilj novog auto-puta je da rastereti zagušenje na užurbanoj obilaznici u Roterdamu u Holandiji, a da istovremeno bude ekološki i energetski neutralan. Zaštita divljih životinja, solarni paneli i neinvazivne metode gradnje doprinose održivom pristupu projektu. BIM i 3D modelovanje su se pokazali kao neprocenjivi u postizanju zelenih ciljeva projekta.
Auto-putevi znače slobodu i pokretnost – otvoreni put mami. Gas do daske, nema stop znaka na vidiku, ljudi i oprema prevoze se od grada do sela i obratno. Ali te pozitivne strane imaju cenu. Auto-putevi uništavaju lokalnu ekologiju.
Zajedno sa milionima motora sa unutrašnjim sagorevanjem koje prenose svake godine, veliki putevi presecaju i dele prirodna staništa. Utiču na migracije životinja i na klizišta koja menjaju zapreminu i pravac vodenih tokova. Putevi se ponekad smeštaju ispod zemlje kako bi se spasile prirodne lepote oblasti , ali tuneli zahtevaju energiju za osvetljenje, održavanje, nadgledanje i ventilaciju.
Postoji i uticaj na zdravlje. Samo u Severnoj Americi, između 30% i 45% gradske populacije živi pored prometne saobraćajnice. Zagađivači duž auto-puta se skupljaju u većim koncentracijama nego u celim zajednicama, što povećava slučajeve plućnih i kardiovaskularnih bolesti.
U Roterdamu grupa holandskih građevinara, arhitekti i inženjera radi na prevazilaženju ovih uticaja tako što gradi novi, održivi auto-put koji će biti integrisan u lokalni predeo.
Gužve u saobraćaju su svakodnevni problemi na obilaznici koja opasuje Roterdam. Da bi se rasteretilo zagušenje i stanovnicima poboljšao kvalitet života, između auto-puta A13 i A20, na severu grada, izgrađen je put dugačak 11 km koji će smanjenje opterećenje saobraćaja koji ide kroz njih.
Rijkswaterstaat, vladina agencija odgovorna za nacionalnu infrastrukturu, nagradila je projekat De Groene Boog (Zeleni luk). To je konzorcijum koji se sastoji od kompanija Croonwolter&dros, Mobilis, BESIX, Dura Vermeer, John Laing i Rebel.
Širina i renome kompanija koje su uključene govori u prilog nivou ambicije ovog projekta, koji vredi milijarde evra. On je unikatan u svom pristupu održivom dizajnu, građevinarstvu i menadžmentu.
Zakopana ambicija
„Cilj je da se napravi što neupadljiviji auto-put“, kaže Arjan Viser, direktor inženjeringa u kompaniji MOBILIS. Produženi tunel koji put i saobraćaj skriva od pogleda je ključ njegove integracije u sredinu koja ga okružuje.
Sakriven ispod oblasti za rekreaciju Lage Bergse Bos, tunel će takođe proći ispod obližnje reke Rotte. „Deo plana je poboljšanje pristupa oblasti za rekreaciju, kaže Viser. „Proteklih godina je bila zanemarena, ali sada dodajemo biciklističke, pešačke i staze za jahanje.“
Kako bi se umanjio otisak, tim je opremio tunel pametnim rešenjima za struju, grejanje ventilaciju i osvetljenje. LED osvetljenje služi kao dopuna kada prirodno svetlo nije dovoljno. Trake u tunelu i zidovi imaju sloj reflektujuće površine koja pojačava ambijentalno osvetljenje.
Sistem tunela i instalacija pored puta, kao što su telefoni za hitne slučajeve, radiće na jednosmernom naponu, što je održiviji pristup od standardnog naizmeničnog napona od kojeg zavisi većina auto-puteva. Svu struju proizvodi solarna energija koju generiše 20.000 kvadratnih metara fotonaponskih panela koji se prostiru duž ivice puta. To će ga učiniti prvim energetski neutralnim auto-putem sa tunelom u Evropi.
Uvodi se nekoliko mera zelene izgradnje kako bi se pomoglo zaštiti lokalne životne sredine. Na primer, oblast oko gradilišta je prirodno stanište slepih miševa. Podignuta je posebna tkanina kako bi se slepim miševima pružili dodatan zaklon i zaštita sa ciljem da se nadoknadi gubitak stabala.
U međuvremenu, zagađenje bukom je smanjeno polaganjem specijalizovanog asfalta za smanjenje buke i montiranjem zvučnih barijera i zemljanih nasipa u blizini stambenih naselja i drugih izgrađenih područja.
Nadvožnjak se takođe gradi korišćenjem metode inkrementalnog lansiranja (ILM). U okviru ILM metode, elementi nadvožnjaka se prefabrikuju u postrojenju za livenje za kasniju montažu na gradilištu. Svaki deo se dodaje direktno na prethodni, što omogućava da se izgradnja nadvožnjaka odvija u koracima, bez intenzivne, bučne i prljave namenske izgradnje koja se vrši danima i nedeljama. Svi ovi elementi napravljeni su jednostavnije pomoću BIM (building information modeling) tehnologije i 3D modelovanja.
Osvetljavanje puta pomoću BIM tehnologije
BIM model je srce naše organizacije“, kaže Hans Pos, viši konsultant u kompaniji Croonwalter&dros.
„Koristimo ga da vidimo samo konstrukcijske elemente, plus sve kamere, stanice za hitne slučajeve i osvetljenje za 54 instalacije u tunelu. Sve je to u tom 3D modelu. Tako možete sve testirati. Možemo da simuliramo pojavu dima ili saobraćajne gužve i da aktiviramo „režim nesreće“ kako bismo videli kako kontrolni sistemi reaguju i proračunavaju uticaj na saobraćaj na putu.“
Odgovarajuće osvetljenje je od vitalnog značaja za ciljeve održivosti ovog projekta. Osvetljenje je najveći potrošač struje za auto-puteve i tunele. Kalibrisanje potrošnje energije je povezano sa dostupnim dnevnim svetlom, što je još jedan način kako BIM doprinosi projektu.
„Koristimo digitalno testiranje za pripremu i fino podešavanje svetla za ljudsko oko“, kaže Pos. „Kombinacija oba je tačnija i možete da počnete da tražite potrošnju energije mnogo ranije u izgradnji. Na primer, analize sunčanosti se mogu sprovoditi tokom cele godine, dajući nam mogućnost da preduzmemo mere koje mogu da uštede 30% potrošnje energije.
Kontrola saobraćaja preko digitalnog blizanca
Razmišljajući dalje od izgradnje, kompanija De Groene Boog je stvorila Twin-16, virtuelan 3D model novog auto-puta koji će kao digitalni blizanac
oponašati njegov rad u realnom vremenu. Napajan podacima iz ugrađenih senzora i kamera, Twin-16 će pomoći kontrolorima saobraćaja i saobraćajnim inženjerima da prate aktivnosti i učinak u trenutku dešavanja.
U situacijama u kojima su timovi za održavanje ranije morali da posete auto-put ili lokaciju na kojoj je tunel kako bi istražili potencijalne probleme, digitalni blizanac puta će im sada omogućiti da testiraju i nadgledaju na daljinu.
Razlike između blizanca i 3D BIM modela leže u vezama za povezivanje podataka. BIM se uglavnom koristi za faze projektovanja i inženjeringa. Digitalni blizanac će se koristiti za nadgledanje stanja auto-puta kada stvarni automobili i kamioni počnu da se kreću preko njega velikom brzinom.
Put ka održivosti
Korišćenje BIM tehnologije olakšava zainteresovanim stranama da sarađuju i brzo razumeju trenutno stanje projekta.
„Ljudi koji nisu iz naše delatnosti ne mogu uvek da razumeju naše crteže“, kaže Pos. „Ako za plan lokacije i raspored polja solarnih panela koristite ravne crteže, teško da će ih razumeti neko iz opštine. Ako prikažete odgovarajući 3D model, klijentu možete da pokažete šta bi video motorista. Tada, svi mogu da razumeju zašto bi vozača, na primer, ometala tabla.
BIM znači da možete klijentima i partnerima da oživite svaku ideju i olakšate im da odlučuju o tome šta je moguće, a šta nije.“
Izvor: teamCAD
