Džo Lutvak, direktor kompanije Lingrove: Ekoa je bolja za planetu jer je napravljena od biljaka koje se brzo obavljaju. Najviše stvari koje imamo na svetu napravljeno je iz ekstrahovanih materijala. Naše gledište je da je i drvo deo toga zato što, kao i slonovača, stvarno ne znamo odakle dolazi.
Moj fokus se iskristalisao kada sam počeo da radim za Ferari, gde sam saznao za kompozite i stvari kao što je ugljeničko vlakno. Od tada sam postao zaluđen kompozitnim materijalima.
Isti način razmišljanja koji je Ferari koristio kada je pravio automobile za Formulu 1, primenio sam na pravljenje instrumenata koji su takođe morali da budu veoma lagani i kruti kako bi dobro zvučali.
Počeo sam da uviđam kakvo je ugljeničko vlakno, što je ono što mi koristimo, u poređenju sa starim drvetom iz prašuma, koje se inače koristi za pravljenje muzičkih instrumenta.
Imali smo trenutak otkrovenja kada smo shvatili da je ugljeničko vlakno gore od starog drveta iz prašume iz perspektive procene životnog ciklusa, ugrađenog ugljenika, energetskog sastava. To je sve promenilo i odatle smo počeli da tražimo održiviju verziju ugljeničnog vlakna.
Gvinet Džons se bavi prototipima i završnom obradom u kompaniji Lingrove: Ekoa je prirodni kompozit koji se pravi od lanenog platna i smole, a ima veoma interesantnu drvenu estetiku bez ikakvih ekoloških pitanja koja povlači pravo drvo. Ali samostalno je veoma jedinstven, veoma lep proizvod.
Ivon Mauzer, dizajner u kompaniji Lingrove: ima osobine slične drvetu, ali je kao hibrid koji je kao plastika ili fiberglas, samo bez uticaja na životnu sredinu.
Lutvak: Čak i velike kompanije koje sjajno upravljaju resursima spotiču se o činjenicu da se snabdevaju iz starih šuma. Njih je ostalo samo 10%. Potrebne su nam da izoluju ugljenik. One su najbolji kopneni izolator ugljenika koji imamo. Zapravo, moramo da obnovimo više šuma.
Džons: Moji prvi utisci u radu sa materijalom Ekoa bili su: „Ima li šanse da ovo izgleda dobro i radi na način na koji želimo?“ Gledajući napredak i evoluciju materijala, posmatrajući taj proces, sa svakim napretkom i svakom evolucijom, shvatila sam koliko su ove vrste ideja i nada moguće.
Mauzer: Razmišljali smo o tome „Gde će ovaj proizvod na kraju živeti?“ I više smo razmišljali o javnim površinama, kancelarijskim prostorima. To nas je navelo da razmišljamo o stolici kao modulu.
Lutvak: Tokom pandemije se javila ideja da kancelarija i kuća više nisu dve odvojene stvari. Sedenje u grupama, prostorno definisani modularni elementi za sedenje nisu ono što je svetu sada potrebno. Šta je svetu potrebno? Pa, ljudi rade ili će raditi od kuće. Rekli smo: „Zašto ne bismo radili na nekim elementima koji mogu da poboljšaju iskustvo rada od kuće i imaju multifunkcionalnu primenu?“
Mauzer: Složili smo se da je to polica, ali ona je zapravo jedan od mnogo delova koji čine sistem. To je skoro kao kad razmišljate da je materijal jedan neprekidan oblik iz kog se izdvajaju različite stvari, kao što su zidna obrada ili osvetljenje ili polica ili druge vrste zidnog nameštaja. Ono što smo na kraju smo napravili je najjednostavnija verzija koja nam daje mogućnost istraživanja određenog načina kalupljenja. Jezgro i sredina su napravljeni od kartona u obliku saća. 3D modelovanje je veliki deo procesa, a softver Autodesk Fusion je stvarno dobar alat za pravljenje tog modela. Zatim, ima i mogućnost da se uđe u CAD programiranje i mogućnost da se to prenese na fizički alat.
Lutvak: Koristili smo alate da ubrzamo i realizujemo naše ideje bez trošenja velikih količina vremena i novca na kalupe. Blokovi za temelj dobrih proizvoda su materijali od kojih su napravljeni. To je nešto što se izgubi kod krajnjeg korisnika, ali nadam se da ljudi počinju da obraćaju pažnju na to jer, naravno, tu je funkcija, tu su performanse, ali tu je takođe i komponenta održivosti, saznanje o poreklu materijala od kojih nastaju.
Mauzer: Kada se jednom pripremi za proizvodnju, to je nešto što bih i sama mogla da napravim u radionici. Način na koji smo smislili da je napravimo je složen, ali jednom kada se pripremi, stvarno je efikasno.
Lutvak: Sada vidim da smo avangarda koju drugi ljudi prate i želimo da stvorimo taj pokret. Ne mislimo da će kompanija Lingrove biti jedini igrač u ovom prostoru, ali želimo da pokažemo ljudima da je moguće napraviti bolje proizvode korišćenjem čiste hemije, sa negativnim ulazom ugljenika, i da to nije kompromis. Ta promena mora da se dogodi da bismo mogli da koristimo mehanizme vođene tržištem kako bi ljudi počeli da biraju bolje opcije – jer su bolje za njih i bolje su za budućnost.
Izvor: teamCAD
