Saznajte kako očuvanje brazilskog muzeja Ipiranga pomoću sveobuhvatnog digitalnog 3D modela ima trajan kulturni uticaj na generacije koje dolaze.
- Svetski spomenici se digitalno snimaju i čuvaju kako bi se zaštitili od gubitaka u slučaju propadanja, klimatskih promena i nezgoda.
- Brazilski muzej Ipiranga je podvrgnut opsežnom skeniranju kako bi se napravila digitalna kopija.
- Ova replika muzeja zasnovana na cloud tehnologiji može da se deli sa Brazilom i svetom, čuvajući vrednu istoriju.
Za generacije brazilskih školaraca Ipiranga nije samo lokacija ili muzej – to je centralno mesto za istoriju njihove države. Prva rečenica državne himne se odnosi na obale reke Ipirange, gde je 7.12.1822. godine Brazil proglasio nezavisnost od Portugala.
Decenijama kasnije, 1884. godine, italijanski arhitekta Tomaso Beci za ovo mesto je projektovao uzbudljivu eklektičnu palatu, delimično po uzoru na Versaj. Ova palata će postati muzej Ipiranga, središte nacionalne baštine, umetnosti i, na kraju, mesto za izlet.
Solanž Lima, bivša direktorka muzeja i sadašnja predsednica njegove kulturne proširene komisije, prvi put se susrela sa upečatljivom fasadom, eklektičnim enterijerom i nenadmašnom umetničkom kolekcijom tokom formalnog izleta koji je inspirisao da postane profesorka i kustos. Želi da sa drugima u Brazilu i širom sveta podeli uzbuđenje koje je osećala kao student, a taj cilj je postao stvarnost kroz jedinstvenu tehnološku saradnju čiji je vrhunac kopija ovog nacionalnog obeležja u cloud-u.
Očuvanje brazilskog muzeja Ipiranga počinje razumevanjem njegove uloge u kulturi države. „Ovaj objekat nije sagrađen da bude muzej, sagrađen je da bude spomenik“, kaže Lima govoreći o 125 godina staroj ukrašenoj konstrukciji, lepotici od cigle i drveta na kojoj su počeli da se vide tragovi starenja. Ovo je palata koja slavi Brazil.“
Prava palata, pravo vreme
U partnerstvu sa muzejom i kompanijom Faro, koja se bavi obradom slika, tim kompanije Autodesk je skenirao laserom celu zgradu i park Independencia koji je okružuje. Tokom 2020. godine, specijalni laserski skeneri su snimili arhitektonske detalje, hektare istorijskog pejzaža i 50 predmeta iz kolekcije sa ciljem da se muzej sačuva i prikaže široj publici.
Projekat je iskoristio savršen trenutak. Poznat i kao muzej Paulista, muzej Ipiranga je zatvoren u avgustu 2013. godine delimično usled oštećenja vodom i rizika od rušenja plafona. Gotovo deceniju dugo zatvaranje i renoviranje se završilo tačno pre proslave dvestote godišnjice zemlje – 2022. godine, što je pružilo savršenu priliku da se napravi digitalna kopija ove nezamenjive zgrade.
Ponovo osmišljen prostor ima više prostora za prikazivanje kraljevskog nakita iz muzejske kolekcije od 450.000 eksponata. Lima žali što su tokom protekle decenije generacije školske dece propustile priliku da uživo vide muzej, ali je presrećna zbog potencijala da se podeli nova verzija, koja obuhvata digitalan muzej Ipiranga u cloud-u i edukativne video–igre sa modelom muzeja.
Novi talas digitalnog očuvanja
Stvaranje digitalnog modela muzeja je jedno od najskorijih i najistaknutijih primera novog talasa digitalnog očuvanja i spasavanja svetskih znamenitosti.
Ovi komplikovani napori da se one prikupe i modeluju postaju sve hitniji kako klimatske promene prete regionima, znamenite zgrade nagriza zub vremena, a nedavne nesreće naglašavaju potrebu za digitalnim rezervnim kopijama.
2018. godine brazilski Nacionalni muzej je zahvatio požar i progutao kolekciju od 20 miliona neprocenjivih artefakata. Timovi kompanije Autodesk takođe su pomogli da se napravi model Ajfelove kule u Parizu, a šire svoj rad i na druge lokacije u Brazilu, kao što su čuvena dela modernističke arhitekture proslavljene Line Bo Bardi.
Tehnički izazovi u muzeju su bili ogromni i iziskivali su rad skupa softverskih alata za snimanje, organizaciju, sortiranje i prikazivanje ogromne količine podataka. Oblak tačaka sklopljen od laserskog skeniranja i slika spojenih pomoću fotogrametrije dronova, sadržao je 2,3 milijarde tačaka, sa preciznošću od 3,7 mm. Prevođenje svih tih sirovih podataka u upotrebljiv digitalni model zahtevalo je niz koraka i aplikacija koje uključuju Autodesk BIM 360, ReCap Pro, Civil 3D, InfraWorks i Revit.
Sudeći po Vinicijusu Barosu i Marselu Laguni, deo tima kompanije Autodesk je nadgledao put od slika do softvera, pa do modela, procesa koji je kraju doveo do interativne slike od 13GB u cloud-u.
„Muzej Ipiranga je značajan primer kako digitalna transformacija može da pomogne vlasnicima da bolje upravljaju istorijskim dobrima“, kaže Fernanda Makado, arhitekta kompanije Autodesk i stručnjak za BIM (Building Information Modeling), koja je upravljala procesom skeniranja i modelovanja. „To je zaštićena znamenitost, pa je veliki izazov i dostignuće što možemo da je sačuvamo na ovaj novi način.“
„Kada smo započeli posao, shvatio sam koliko moćan može da bude ovaj projekat“, dodaje Pedro Sote iz kompanije Autodesk, koji je zajedno sa Makadom vodio projekat. „Od naših početnih razgovora sa projektnim timom muzeja, znali smo da želimo da pružimo opširniji pogled na projekat. Dakle, nismo pažnju usmerili samo na zgradu muzeja već i na park u kojem je muzej, koji je prelep. Pored toga, uključili smo celo okruženje muzeja, obuhvatajući ulice i drveće, da bismo pokazali kako svi oni funkcionišu u kontekstu grada.
Buduće koristi: Arhitektura i obrazovanje
Istraživanje digitalnih modela muzeja je uzbudljivo, ali korist ide mnogo dalje od slika. Muzej nema sačuvane tačne nacrte iz originalnog projekta koji je napravio Beci: Digitalno skeniranje znači da se budući nagibi, pomaci ili deformacije mogu precizno otkriti, idealno sa dovoljno vremena za proaktivne popravke koje su nisu nametljive i skupe.
Uprkos svojoj monumentalnosti, muzej je i dalje krhka konstrukcija. Na primer, kustosi nisu montirali klima uređaj u izložbenim prostorima zato što bi to zahtevalo oštećenje jedinstvene arhitekture.
Muzej i okolni zaštićeni istorijski pejzaž će takođe biti digitalno dostupni, što će pomoći školskoj deci širom Brazila, a i šire, da dožive zgradu. „Pomalo se plašimo da postoji toliko očekivanja oko ovoga“, kaže Lima. „Svi žele da vide gde je proglašena nezavisnost i pogledaju nove izložbe u obnovljenoj i pristupačnoj zgradi.“
Ipiranga i okolni pejzaž su odrasli zajedno sa Sao Paolom. Krajem 19. veka, neoklasnična palata se nalazila na periferiji relativno malog grada. Sada je megalopolis izrastao oko nje. Sa digitalnim modelom, dostupna je sa bilo kog mesta u Brazilu i ostatku sveta. „Ovo će imati ogroman uticaj“, kaže Lima. „Ovo nam omogućava da proširimo kolekciju kroz digitalnu kulturu“
Izvor: teamCAD
