Procvat arhitekture zelenih krovova transformisao je stambene i komercijalne zgrade, pružajući zelenilo, dodatni prostor i lepe fotografije za Instagram. Da li su ove urbane oaze trend ili su trajne?
- Zabatni, ravni, mansardni krovovi sve više transformišu obrise grada.
- Kako gradovima ponestaje vertikalnog prostora‚ arhitekte svoj dizajn zelenila prebacuju na krovove sa ciljem da šarmiraju stanare i posetioce.
- Kreativne arhitekte projektuju oaze na otvorenom koje imaju sadržaje otporne na vremenske prilike i sakrivaju ruglo koje se inače nalazi na krovovima.
Iako su naizgled suprotna okruženja, gradovi su mnogo slični kišnim šumama. Na nivou zemlje, svet je vlažan, hladan i pun predatora. Stanovnici koji traže svež vazduh, sunčevu svetlost i privatnost imaju samo jedan pravac, a to je da idu na gore.
Dakle, u urbanoj džungli je sasvim prirodno napraviti „krošnju“ u obliku krovne konstrukcije. Popularnost krovnih sadržaja u stambenim, komercijalnim, ugostiteljlskim i zdravstvenim projektima pokazuje da se upravo to dešava.
Primera je na pretek. Kada je otvoren, 2016. godine , hotel Hilton LondonHouse Chicago, koji je dizajnirala kompanija Goettsch Partners, u gradu je debitovao jedini krov sa tri nivoa krunišući istorijsku zgradu London Guarantee Building, koja sadrži bar u zatvorenom, terasu na otvorenom i privatnu trpezariju na poslednjem spratu originalne Beaux-Arts kupole.
2015. godine kompanija Facebook se preselila u svoje korporativno sedište u Menlo Park u Kaliforniji, CA, sa oazom na krovu od 9 ari koja obuhvata kafiće, drveće, radne kabine i staze za šetnju. A 2017. godine je otvoren koncertni prostor sa površinom od 1,5 ari na krovu njujorške zgrade Pier 17, u revitalizovanoj morskoj luci South Street na donjem Menhetnu.
Podizanje standarda za arhitekturu krovova
Prema Nejtanu Vilkoksu, bivšem direktoru arhitektonske firme Sixthriver, u Ostinu, u Teksasu, trenutna opsesija krovovima je počela početkom dvehiljaditih, kada je američki savet za zelenu izgradnju u LEED sistem ocenjivanja za arhitekte, vlasnike i regulatorna tela u prvi plan stavio održivost.
2002. godine je grad Čikago doneo uredbu po kojoj su zeleni ili reflektujući krovovi obavezni za nove i renovirane krovove. Nakon toga su zeleni krovovi počeli da bujaju.
Postojao je samo jedan problem: rane verzije zelenih krovova su više pomogli planeti nego ljudi.
„Umesto džinovskog travnjaka prekrivenog semenom, po kojem ne možete da hodate a da ga ne zgnječite, ljudi žele da mogu da sede za stolovima, šetaju okolo po pločniku i jednostavno koriste prostor i uživaju u njemu“, kaže Vilkoks. „Ta prva generacija zelenih krovova jednostavno nije bila za to namenjena.“
Ipak, privukli su arhitekte da pogledaju gore, gde su pronašli višak prostora koji ranije nisu razmatrali. Sada, godinama kasnije, krovovi nisu radikalni, oni su neophodni. „Postoje veliki napori da se zauzme prostor na krovu“, kaže Vilkoks. „Mislim da je to delimično ishod povećanje gustine naseljenosti i rastućih cena nekretnina – pokušaj da se iskoristi svaki kvadratni metar prostora.
Projektanti u gradovima ostaju bez horizontalnog prostora i moraju da optimizuju vertikalni prostor – dok maksimalno povećavaju prihode. To znači da se zgradama dodaju aspekti koji lepo izgledaju na fotografijama za Instagram i koji privlače stanare i posetioce bez toga da „pojedu“ svaki kvadrat koji se može zakupiti.
„To je ekonomičan model“, kaže arhitekta Sajmon Ha, partner u arhitektonskoj firmi Steinberg Hart iz Los Anđelesa. Klijenti hotela koji je dizajnirao su posebno bili zainteresovani za sadržaje na krovu, koji privlače goste i meštane bez žrtvovanja unutrašnjeg prostora. „Moji klijenti žele nešto što po čemu će se izdvojiti“, on kaže. „Krov u tome definitvno uspeva i na tome zarade dosta novca“.
Urbana oaza na krovu
Klijenti vole krovove zbog konkurentske prednosti. Stanari vole pogled. „Iz jedne od naših zgrada u Los Anđelesu, možete da vidite čak do okeana, znak Hollywood, planine Santa Monike i centar grada – ne možete da dobijete tu vrstu vidikovca dok se ne popnete na krov“, kaže Ha, čiji projekti firme uključuju višenamernsku kulu Wilshire u Los Anđelesu. „Postoji nešto interesantno u tome da budete negde visoko. To vas ispunjava osećajem da pripadate nečem većem.“
„Arhitekte moraju da projektuju krovove tako da taj osećaj koriste, a ne sputavaju“, kaže Kevin Valk, partner i direktor projekata u firmi Holst koja se nalazi u Portlandu, u Oregonu. Kada projektuje krovove, on koristi fotografije koje slikaju dronovi kako bi preneo pogled, pa oko njega pravi dizajn. Kod bazena na krovu, na primer, staklena zaštitna ograda pruža sigurnost bez ugrožavanja pejzaža.
„Ukoliko neko leži na naslonjači, da li i dalje može da vidi ono što želite da vidi?“, pita Val. „Pokušavate da napravite što bolju vidljivost.“
Salesforce Park u San Francisku od 5,4 hektara predstavlja najbolji dizajn krova. Smešten na vrhu tranzitnog centra Salesforce, ima 13 vrtova, centralni travnjak sa drvećem i livadu za piknik, mobilne stolove i stolice, amfiteatar sa 800 sedišta, stazu za šetnju od 800 metra i restoran. Detalji kao što su klupe za jednu osobu okrenute ka pejzažu, gde se radnici u centru grada mogu osloboditi stresa tokom tihih trenutaka sa pogledom na grad – ukazuje na promišljeno projektovanje kompanije PWP Landscape Architecture.
„Ono što ljudi zaista vole kod parka je to što im daje novu perspektivu na grad“, kaže Ešli Longvorti, direktorka kompanije Biederman Redevelopment Ventures za zapadnu regiju, koja vodi i upravlja kompleksom Salesforce Park. „Oseća se izdvojenost od ulica, saobraćaja i sirena. U tom smislu, ovo je urbana oaza.“
Projektovanje krova za svaki izazov
Naravno, do oaza se ne dolazi lako. Kako bi ih stvorile, arhitekte se moraju boriti sa izazovima koji su svojstveni okruženjima na krovu. Prvo treba razmotriti orijentaciju sunca“, kaže Vilkoks. „Podesiti lokaciju tako da zgrada ne sprečava osunčanost terase je osnovno pravilo kod projektovanja krovne terase.“
Nadmorska visina i izloženost krovova takođe ih čine magnetima za toplotu. „Trudimo se da koristimo veoma svetle materijale kako bismo smanjili toplotno opterećenje krova“, kaže arhitekta Kriket Snou, pomoćnik direktora u firmi Perkins+Will iz Majamija. Firma je projektovala zeleni krov za ambulantnu ustanovu sa wellness centrom Baptist Health South Florida, koja koristi krov za fizikalnu terapiju i časove joge.
Projektovan pomoću softvera Autodesk Revit, krov ima pločnik svetlih boja koji odbija toplotu i senku drveća koja od nje štiti. „U Majamiju imamo prilično ozbiljnu vrućinu sa kojom treba da se borimo, tako da je hladovina je nama veoma bitna֧“, kaže Snou.
„Pored određenog drveća koje dok raste obezbeđuje hladovinu, imamo nadstrešnicu koja okružuje zgradu i koja tokom određenog dela dana baca senku na krov.“
Zbog brzine vetra i opasnosti od uragana, pločnik na zelenom krovu zgrade Baptist Health je morao da se osigura specijalnim kopčama koje ga sprečavaju da se podignu u vazduh, sudeći po Snou. Krovni elementi svih vrsta – uključujući rešetke, tende, nameštaj – moraju se razmotriti.
Odvođenje vode je uvek glavna briga, kaže Snou, koja je podigla nagib krova što pomaže dreniranju i koristila sistem nosača za pločnik kako bi napravila ravnu površinu za wellness programe.
Arhitekte moraju da uzmu u obzir i dodatnu težinu podova na ravnim krovovima i da na kreativan način sakriju nametljivu mehaničku opremu koja se obično nalazi na krovovima. Na objektu Baptist Health, na primer, arhitekte firme Perkins+Will su mehaničku opremu stavile ispod površine krova i tako je sasvim sklonile iz vidokruga.
Na projektu Salesforce Park, projektanti su napravili nasuta, vegetacijom obrasla „brda“ kako bi sakrili šahtove za lift i ventilaciju. I na kraju, lokalni građevinski propisi diktiraju bezbednosne elemente kao što su zaštitne ograde, propisani izlazi i ograničeni kapaciteti, a sve to arhitektama ograničava projektovanje
Svakoj zgradi je potreban krov. Ali da li je svakoj zgradi potreban zeleni krov? Verovatno ne, ali to ne sprečava da se gradi.
„Za deset godina, mislim da će takvi krovovi malo posustati, ali neće nestati“, kaže Vilkoks. „Naša planeta će se samo sve više puniti, tako da treba da nastavimo da tokom razvoja povećamo površinu. Plus, zeleni krov je nešto zaista posebno. Ta mesta su stvarno fantastična“.
Izvor: teamCAD
