Od digitalne i poslovne transformacije do klimatske otpornosti i kolektivne inteligencije: šta su ključni izazovi i mogućnosti za sektor arhitekture koje možemo očekivati da vidimo u 2023. godini? Pročitajte predviđanja za ovu godinu.
1. Forma prati performanse
Od zgrada se zahteva da se ponašaju na različitije načine nego ikada ranije – ekološki, društveno i ekonomski. Bilo da se radi o poboljšanju energetske efikasnosti, smanjenju ugljeničnog otiska ili zahtevima o gustini gradnje, videćemo optimizovanije projekte za postizanje specifičnih rezultata.
Porast novih alata za održivost pomaže arhitektama da postignu svoje ciljeve. Bilo da su razvijeni u kompaniji ili su postojeći proizvod, ovi alati arhitektama pružaju više uvida u ranijim fazama projektnog procesa, osnažuju ih da prihvate održive strategije. A kao rezultat toga, predvode održive projekte.
Nudeći dragocene rane uvide, analizu vođenu podacima, kao što Spacemaker (na fotografiji) pomaže arhitektama da donesu informisane odluke o performansama zgrade onda kada je to najpotrebnije.
Ovo je takođe mesto gde bi autohtona arhitektura potencijalno mogla da inspiriše nove lokalne strategije potrebne za suočavanje sa klimatskim promenama, od pripremanja za za toplotne talase – visoke globalne temperature se ponovo predviđaju za ovu godinu – do izgradnje sa biološki zasnovanim materijalima.
Ovo vodi do nove tipologije na svim nivoima, od pojedinačne izgradnje u naseljima i novih načina za pravljenja zgrada i gradova, utiču i na procese i na ciljeve. Zamislite samo arhitekturu nepravilnog oblika ili blokove mešovite gustine.
2. Više propisa o održivosti
Vlade širom sveta preuzimaju sve više regulatornih mera da bi ubrzale postizanje ciljeva održivosti i smanjenje emisije ugljenika. Rastući energetski troškovi znače da će energetska efikasnost, brzo praćenje energetske tranzicije i dekarbonizacija biti prioritetniji. Arhitekte imaju vitalnu ulogu u ostvarivanju ciljeva održivosti. Nije iznenađenje da se povećavaju trendovi internet pretraživača koji se odnose na arhitekte, urbano planiranje i održivost – na primer, u Nemačkoj je prijavljen rast od 40%.
U severnoj Americi vlada Kanade je u zakonodavstvo unela obavezu da postigne nultu neto emisiju do 2050. godine, što znači da će biti uvedena politika za dekarbonizaciju operacija imovine u državnom vlasništvu, pokretnostiMA i drugim programima.
U Sjedinjenim Američkim Državama, za najveću državnu investiciju u klimu u istoriji Amerike, izdvaja se oko oko 362 miliona dolara za odbitak poreza na komercijalnu energetsku efikasnost i još 4.5 milijarde dolara za merenje ugrađenog ugljenika u građevinskim materijalima i montiranje prozvoda sa niskim procentom ugljenika u javnu infrastrukturu i objekte savezne vlade.
Evropska Unija planira da predstavi uredbu koja zahteva da se zgrade sa najlošijim performansama renoviraju kako bi se udvostručila stopa renoviranja zgrada u narednih 10 godina. Trenutno je oko 35% zgrada u Evropskoj Uniji staro više od 50 godina i skoro 75% zgrada je energetski neefikasno.
U Velikoj Britaniji, novi propisi zahtevaju da nove kuće i zgrade moraju da proizvode manje od 30% ugljenika. U Danskoj će procene životnog ciklusa novih zgrada biti obavezne od 2023. godine. U Francuskoj se ekološki propisi RE2020 usmeravaju na snižavanje emisije ugljenika za nove zgrade, a novi zakon bi mogao da zahteva da se svi veliki prostori za parking prekriju solarnim panelima.
Za arhitekte i urbaniste širom sveta, integrisanje ovih novih faktora od prvog dana biće ključno za ispunjenje novih ekoloških zahteva.
3. Digitalna transformacija donosi poslovnu transformaciju
Novi digitalni, podacima vođeni alati nastavljaju da proširuju skupove alata koje koriste arhitekte, pomažu im da rade efikasnije kako bi u poslu postigle bolje rezultate, od održivosti projekta do vizualizacije. Za svaki biće neophodna interoperabilnost sa postojećim alatima, kao i tradicionalnim tehnikama kao što je ručno crtanje. Tokovi rada koji teku glatko kroz alate, procese i saradnike biće ključni za uspešnu digitalnu transformaciju.
Veštačka inteligencija i automatizacija će igrati veće uloge u projektnim procesima, kao što je predviđanje ishoda i automatizovanje monotonih zadataka, kao što je obrada brojeva i prikupljanje podataka, ostavljajući arhitektama više vremena da se posvete projektovanju.
Novi digitalni procesi će potencijalno omogućiti arhitektama da ponovo razmisle o svojim poslovnim modelima kao što su testiranje novih modela naknada i raznolikost njihovih usluga. Kao rezultat toga, više firmi će ulagati u službenike za inovacije i i digitalne strategije kako bi osigurali kohezivan pristup arhitekturi, poslovanju i tehnologiji.
4. Saradnja u cloud-u = kolektivna inteligencija
Pitanja održivosti, biodiverziteta, klimatskih promena i urbanizacije su suviše komplikovana da bi se zasebno rešavala. Omogućavanje interdisciplinarnog pristupa koji omogućava saradnju, i povezan je podacima, kao rezultat daje novu kolektivnu inteligenciju.
Platforme zasnovane na cloud tehnologiji omogućavaju bolje načine komuniciranja i saradnje, dopuštajući timovima da doprinesu uvek i sa svakog mesta – što je najvažnije kada se govori o podržavanju hibridnog ranačina rada aktuelnom u svetu nakon pandemije.
Očekujemo da vidimo sve više kompanija prihvata cloud i proizvode zasnovane na cloud tehnologiji. U ovom prelasku, hibridni tokovi rada će povezati desktop i cloud proizvode kako bi se kreirali neometani tokovi rada vođeni podacima.
Kako bi se osigurali da su podaci korisni svima, potrebno je da tim može da im pristupi na intuitivni, centralizovani i multioperativni način. Primećujemo da podaci postaju važniji u procesu donošenja odluka, pomažući arhitektama da dobiju bolja rešenja kako bi rešili složene društvene izazove.
Podaci poboljšavaju saradnju povećanjem poverenja i transparentnosti u timu i pojednostavljuju konstruktivnije dijaloge sa klijentima, ustanovama ili interno, pružajući korist celom životnom ciklusu projekta. Rezultat će biti zgrade, naselja i gradovi koji su bolje opremljeni za neizvesnosti i mogućnosti koje budućnost donosi.
Izvor: teamCAD
