BIM (Building Information Modeling) predstavlja kolaborativni proces koji integriše informacije o projektu i omogućava svim učesnicima da zajedno rade na planiranju, projektovanju i izgradnji projekata kroz pametan 3D model. BIM se često koristi u građevinskoj industriji kako bi se postigla bolja komunikacija između različitih disciplina i poboljšala ukupna efikasnost projektovanja i izgradnje.
Kako bismo razumeli šta sve podrazumeva jedno BIM rešenje, prvo je potrebno objasniti šta ga sve čini. Bez obzira na softver koji koristimo, ova tehnologija se zasniva na nekoliko ključnih komponenti, od kojih su najbitnije:
- BIM model – 3D prikaz zgrade ili objekta, odnosno 3D model za koji se vezuju dodatne informacije o zgradi, o kojima će biti više reči dalje u tekstu. U poređenju sa klasičnim 2D CAD konceptom, trodimenzionalna reprezentacija gabarita i geometrije objekta omogućava sveobuhvatni uvid u dizajn objekta, bolju vizuelizaciju, time i lakšu komunikaciju između različitih stručnjaka uključenih u proces projektovanja.
- BIM autorski softver – alatke za 3D dizajn koji organizuje model po objektima, parametrima i međusobnim odnosima, s ciljem dobijanja što preciznije virtuelne reprezentacije predmeta u realnosti. Obično kad je u pitanju BIM autorski softver, imena koja se najčešće pominju među profesionalcima su Revit, ArchiCAD i Allplan.
- Parametarski objekti – svaki element modelovan u BIM programu u sebi sadrži, pored sopstvene geometrije i položaja u odnosu na druge elemente, i dodatne informacije – parametre. U skladu s potrebama, ti parametri mogu da se odnose na analizu osvetljenja, geografske informacije, količine, svojstva građevinskih komponenti (proizvođač, vrsta proizvoda, cena, očekivani životni vek elementa itd.), fazu izgradnje itd. Izmena ili prilagođavanje bilo kog od elemenata će biti registrovana na nivou cele građevine i sve faze će se automatski prilagoditi toj promeni.
- Integracija podataka – kako ne postoji granica vrsti i količini informacija koje BIM projekat može da sadrži, efektivno baratanje istim je bitno za postizanje optimalnih rezultata. Zahvaljujući tome što je svaki BIM objekat jedinstvena instanca, različiti prikazi dobijeni iz istog 3D modela će automatski biti konzistentni tj. Informacije će biti tačne i međusobno usklađene. Pored toga, moguće je primeniti alatke za sortiranje i filtriranje u svrhe izrade procene troškova, količine materijala i naručivanja.
- Dostupnost informacija i kolaboracija – definišuća karakteristika BIM-a je postojanje jedinstvenog virtuelnog informacijskog modela kom mogu pristupiti svi učesnici projekta, od projektanata različitih struka (arhitekte, građevinci, mašinski inženjeri itd.), do izvođača i investitora. U procesu projektovanja, svaki od profesionalaca unosi potrebne informacije specifične za pojedinu struku, te se u procesu projektovanja mogu uvideti i rešiti potencijalni problemi, pre samog početka gradnje. Ovim putem se ostvaruje ušteda vremena, smanjuju gubici i izbegava nepotrebno višestruko unošenje informacija.
Primena BIM tehnologije se može pratiti kroz četiri ključna nivoa, rangiranih od 0 do 3:
Nivo 0 – Označava period pre pojave BIM-a. U ovom stadijumu, jedini način rada je korišćenje 2D CAD-a, a komunikacija među učesnicima na projektu teče putem papira ili elektronskih sredstava.
Nivo 1 – Dolazi do kombinacije 3D i 2D pristupa, prvenstveno zbog potrebe za korišćenjem 2D CAD-a u pripremi tehničke dokumentacije i dobijanje dozvola. Kolaboracija između projektnih disciplina ne postoji, svaka disciplina proizvodi, objavljuje i održava svoje podatke.
Nivo 2 – Učesnici koriste 3D modele, ali ne rade na jednom, već svako radi na individualnom modelu. Za komunikaciju i kolaboraciju koristi se zajednički, otvoren i nezavisan format datoteke (npr. IFC format). Ovo je trenutno najviše implementirani nivo na međunarodnom tržištu, za koju su razvijene smernice i standardi rada.
Nivo 3 – Ova faza predstavlja integrisani rad svih disciplina kroz upotrebu jednog zajedničkog projektnog modela smeštenog u zajedničkom informacijskom okruženju (CDE). Svim učesnicima je omogućen pristup i uređivanje tog modela, što eliminiše rizik od konflikta informacija. Ova faza i sistem rada poznati su u literaturi kao “Open BIM“.
Izvor: TeamCAD
Autor: Tara Badnjar, Inženjer arhitekture, AEC Junior Application Engineer
