Arhitektonski, inženjerski i građevinski profesionalci mogu da pomognu u održavanju održivije budućnosti usvajanjem građevinskih platfori zasnovanih na cloud tehnologiji.
Arhitektura, inženjerstvo i građevinarstvo su doživele značajan preokret tokom proteklih nekoliko godina ؘ– i sudeći po kompaniji McKinsey, 80% građevinskih rukovodilaca predviđa radikalnije promene u narednih 15 do 20 godina.
Na primer, samo u poslednjih nekoliko godina je bilo nekoliko velikih poremećaja, uključujući zahtev rastuće globalne populacije za više zgrada (i bržu izgradnju), više ljudi će se seliti u gradove, manjak je radne snage, hitan zahtev za održivim građevinskim materijalom i procesima, kako planeta ne bi doživljavala dalju štetu od klimatskih promena.
Ali usled ovih događaja, profesionalci u građevinarstvu imaju priliku da ove ogromne promene pretvore u velike prilike izmenom načina na koji rade. Trenutna digitalna revolucija utire put revolucionarnim promenama u industriji: centralizovanim upravljanjem podataka putem građevinskih platformi zasnovanih na cloud tehnologiji.
Građevinske platforme zasnovane na cloud tehnologiji pomažu upravljanju i integrisanju podataka, čineći ih interoperabilnim na načine koji ranije nisu bili mogući. Skupovi podataka i aplikacija nisu više u zatvorenim celinama, saradnja među kolegama je poboljšana, a radni tokovi pojednostavljeni, olakšavajući postizanje ciljeva održivosti.
Pogledajte video kako bi saznali na koji način građevinske kompanije suočene sa promenama mogu da napreduju i prilagoda se novom načinu rada.
[Transkript videa]
Dejvid Bendžamin, Direktor, ACC Industry Futures, Autodesk: Mislim sada da ima dosta ključnih izazova u građevinarstvu. Očekuje se da će populacija da naraste za dve ili 3 milijarde ljudi u roku od narednih 30 godina. Takođe, znamo da je u toku masivna urbanizacija. Sve više i više ljudi se seli u gradove.
Kao posledica toga, očekuje se da će se površina zgrada udvostručiti do 2050. godine. To znači izgradnju 13.000 zgrada svakog dana narednih 30 godina. To se dešava u isto vreme kada se suočavamo sa dosta problema sa klimatskim promenama. Srećom, globalna zajednica se udružuje i postoje ciljevi da se prepolovi emisija ugljenika do 2030. godine, a da se u potpunosti eliminiše do 2050. godine. Pa mislim da to priprema teren za ovaj ogroman izazov.
Rob Megajer, Vice President, AEC Design Platform: Najtalentovanije arhitekte i inženjeri žele da naprave razliku. Žele da vode ka određenim rezultatima po pitanju održivosti ili upravljanja energijom. I mnogi od tih radnih procesa ne mogu biti urađeni sa trenutnim kompletom alata.
Bedžamin: Mislim da postoji stvarna šansa za softverske alate i radne tokove, kao što su platforme zasnovane na cloud tehnologiji, da podstaknu inovacije u građevinarstvu, kako bi nam pomogli da rešimo neki od tih velikih izazova sa kojima se cela industrija suočava.
Megajer: Tradicionalno, naši skupovi podataka i naše aplikacije su bili veoma izolovani. Arhitekte projektuju, a generalni izvođači zidaju zgrade. Problemi odgovornosti su ih sprečavali da dele informacije van tih granica. Bez deljenja informacija, ne možemo da izvršimo automatizaciju ili prikupimo uvide iz onoga što je napravljeno i shvatimo ono što nam je potrebno.
Sledeća generacija BIM tehnologije širi te granice. Pa bilo da radite zgradu nepravilnog oblika ili planirate ogromnu vežbu ili locirate fabriku betona pored gradilišta ili koristite digitalne blizance pomoću internet stvari, mereći koliko ste uspešni, potrebno je da se svim ovim aspektima održivosti centralno upravlja kako bi zaista dobili rezultate kakve tražimo. Ali sada sa cloud tehnologijom koja je integrisana i interoperabilna, možemo da počnemo da premeštamo ove podatke između različitih proizvodnih linija na način koji ranije nije bio moguć.
Bendžamin: Platforme zasnovane na cloud tehnologiji mogu da omoguće nešto što će biti od ključne važnosti za objekte i infrastrukturu budućnosti, što je slažena, kompletna procena životnog ciklusa projekata.
Koja su bile potrebne sirovine? Koliko energije je bilo utrošeno prilikom proizvodnje tih materijala, kolika je emisija ugljenika bila tokom sklapanje te građevine? Ali takođe kako će ta konstrukcija funkcionisati tokom vremena? Koliko će struje trošiti? Kolika će biti emisija ugljenika? Koliko brzo će stvari morati da se zamene? Takođe je važno šta će se desiti na kraju veka trajanja zgrade ili mosta?
To je veoma složeno. Sve te stvari će stvarno nadahnuti projektante budućnost i takva otvorena okruženja će im omogućiti deljenje podataka i platforme zasnovane na cloud tehnologiji.
Megajer: Forma je građevinski cloud kompanije Autodesk napravljen na temelju Autodesk Platform Services. Nastoji da ponovo osmisli građevinarstvo u svim fazama projekta, od projektovanja, izgradnje i upravljanja u svim poddisciplinama kao što su građevinarstvo, transport, voda i industrija. Sve ove potkategorije i faze projekta koriste različite delove današnjeg Autodesk portfolija, ali su veoma nepovezani i teški za upravljanje. Ako sve to spojimo i objedinimo moć tih povezanih podataka, možemo automatizovati ogroman broj procesa i postići rezultate koji su ranije bili nezamislivi.
Bendžamin: Kombinacija projektovanja, izgradnje i ima interesantne mogućnosti u ovom novim tokovima rada koje je omogućio cloud. Videćemo mogućnost da kružna ekonomija zaista oživi na nov način. Šta smo naučili iz upravljanja može da utiče na to kako projektujemo i obrnuto.
Megajer: Neke stvari koje su moguće sa povezanim ekosistemima tokom životnog ciklusa projekta su zaista duboke. Mogu da projektujem objekat za izgradnju van gradilišta. Mogu da projektujem komponente za proizvodnju građevinskih proizvoda, kao što je osvetljenje, gde se prozori sklapaju u fabrici van lokacije i modularno montiraju odjednom u jednu celinu. Ovo nije moguće sa fragmentiranim radim tokovima duž više različitih proizvodnih linija.
Bendžamin: Ove prednosti će nam omogućiti da ne moramo svaki projekt da započnemo od nule. Možemo da gradimo ono na čemu smo ranije radili. Možemo da gradimo na osnovu onoga što su drugi radili. Ponovno korištenje naše projektne inteligencije je je ključno kako bi mogli da se reše neki od tih izazova budućnosti.
Nećemo moći da izgradimo trinaest hiljada zgrada dnevno. Nećemo moći da spustimo emisiju ugljenika u arhitekturi na nulu do 2050. godine bez ponovo upotrebljene projektne inteligencije i bez tokova rada koje je omogućio cloud povezivanjem svih podataka iz prošlih i sadašnjih projekta na veoma efikasan način.
Izvor: TeamCAD
Prevod i adaptacija: Hristina Antić, Marko Kozlica
